Šta je CVI?
Razumevanje CVI
Oštećenje vida izazvano problemima u centralnom nervnom sistemu predstavlja najčešći uzrok vidnih teškoća, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju.
U stručnoj literaturi se najčešće sreću termini kortikalno oštećenje vida i cerebralno oštećenje vida (CVI – Cerebral Visual Impairment). Iako se često koriste kao sinonimi, važno je uočiti razliku u značenju. Kortikalno oštećenje vida odnosi se na oštećenja u zadnjim delovima mozga (posteriorni vidni sistem), dok cerebralno oštećenje vida obuhvata i kompleksnije poremećaje u vizuelnoj obradi, uključujući teškoće u prepoznavanju lica (prosopagnozija), razlikovanju figure i pozadine, ili čitanju (vizuelna disleksija).
Za razliku od oštećenja vida koje potiče od problema sa očima, kod CVI-ja su strukture oka često očuvane, dok mozak ne obrađuje vizuelne informacije na očekivan način. U većini slučajeva, prednji delovi vidnih puteva ostaju očuvani, dok se oštećenja dešavaju na zadnjim putevima koji vode do vizuelnih centara u mozgu.
CVI najčešće nastaje kao posledica prenatalnih i perinatalnih komplikacija, kao što su nedostatak kiseonika pri porođaju (asfiksija), respiratorne smetnje, krvarenja u mozgu, infekcije, oštećenja bele mase mozga, epileptični napadi i različita neurološka stanja. Osim navedenog, često se javlja kod sindroma i metaboličkih bolesti. Ova oštećenja dovode do teškoća u obradi vizuelnih informacija i mogu rezultirati širokim spektrom simptoma.
Znaci i simptomi CVI
CVI može izgledati različito kod svake osobe, ali neki od najčešćih znakova uključuju nedosledno vizuelno ponašanje – dete ponekad reaguje na vizuelne stimulanse, a ponekad ne. Moguće su teškoće u prepoznavanju lica, predmeta ili okruženja, posebno kada su složeni ili se promene kontekst. Često se primećuje vizuelno "lutanje" ili izbegavanje gledanja direktno u lice ili predmet.
Osobe sa CVI-jem često bolje funkcionišu kada se predmet nalazi na jednostavnoj pozadini, u poznatom okruženju ili kada su objekti statični. Mogu postojati teškoće sa prostornom orijentacijom i navigacijom kroz prostor, kao i izmenjena reakcija na svetlo – bilo da je u pitanju povećana osetljivost, bilo usmeravanje pažnje samo ka jako osvetljenim objektima.
Prisutan je i produžen vremenski interval obrade vizuelnog stimulansa – dete može kasniti u reagovanju na ono što vidi. Neka deca naginju glavu kako bi se „bolje videlo“, iako nema problema sa pokretljivošću oka. Takođe, može doći do problema u vidnom polju – dete ne koristi ceo prostor i može ignorisati predmete sa jedne strane, ili koristi intenzivno samo jednu stranu.
Važno je naglasiti da CVI nije statično stanje. Uz odgovarajuću podršku i stimulaciju, vizuelne funkcije se mogu poboljšavati tokom vremena. Stepen oštećenja vida može varirati – od potpune slepoće do vrlo suptilnih teškoća koje se uočavaju tek u zahtevnijim vizuelnim situacijama. Vrsta i intenzitet simptoma zavise od mesta i obima oštećenja u mozgu, ali i od komorbidnih stanja i razvojnih karakteristika osobe.
CVI je stanje koje zahteva prepoznavanje, individualizovan pristup i kontinuiranu podršku. Rano razumevanje ovog vida oštećenja ključno je za prilagođavanje okruženja i stvaranje uslova za napredak u svakodnevnom funkcionisanju.
